Активности једносменског рада – Учимо из прошлости, делујемо за будућност

Објављено 09.05.2026 у »Посете

Школа сарађује више година са Толи удружењем која се бави људским правима, интеркултуралним образовањем и интердисциплинарним учењем о Холокаусту.

Порука Учимо из прошлости, делујемо за будућност је основ за неговање културе сећања страдања Срба, Јевреја и Рома на овим просторима током  Другог светског рата.

Ове школске године, у оквиру једносменског рада, проучавали смо  Кладовски транспорт. Истраживали смо живот Јевреја у средњој и западној Европи за време нацизма, како су покушали пронаћи спас и доћи до Палестине пловећи Дунавом до Црног мора, њиховог живота у Кладову и Шапцу и коначног страдања у Засавици.

Основ за проучавање и истраживање била нам је литература: Путовање у вечност,  др Жељко Драгић, Twist Zelfschrihten Verlag, Wien, 2013.год.

 Користили смо и изворе са интернета  https://jevrejskadigitalnabiblioteka.rs/handle/123456789/740

У сарадњи са наставником историје из Економске школе ,,Стана Милановић“ из Шапца имали смо прилику 7.5.2026.године посетити места која смо пручавали у литератури и обрађивали на радионицама.

Осмишљен програм током  нашег боравка у Шапцу нам је омогућио да стечена знања о Кладовском транспорту заувек остану у  нашем сећењу.

У Економској школи смо одгледали филм ,,Крвави марш“ о страдању Срба, Јевреја и Рома 1941.године у Шапцу, аутора Стеве Маринковића. у којем комбинује сведочења преживелих  о том страшном периоду за житеље Шапца и исечцима из докумената и архива. Филм држи пажњу и оставља  дубок утисак, али и питање колико данас негујемо културу сећања и колико нас зна шта се догађало у Шапцу 1941.године.

Обишли смо и Стари млин, место где су живели Јевреји који су дошли из Кладова, који је културно добро, али на жалост након пожара 2022.год, је рушевина.

Јеврејско гробље у Шапцу  из 1825. године је такође заштићен споменик културе.

Имали смо прилику обићи и Музеј, некадашњу синагогу која служи као место за интеркултурални дијалог, место толеранције и разумевања.

На крају нашег путовања обишли смо музеј  Битке на Мишару и обновили знања из Првог српског устанка.

Уз велику захвалност домаћинима који су нам омогућили да обиђемо наведена места, утисак је да је неопходно већу пажњу посвећивати жртвама нацистичког терора, имати сталну посатвку у Музеју града Шапца о страдањима, па и отворити Меморијални центар јер жртве не смемо да заборавимо. То је једини начин да се овакве трагедије никада више не догоде.