Радионица „Не дирај то!“ – важна лекција о анималном отпаду

Објављено 23.04.2026 у » Корак за будућност »Радионице

У оквиру пројекта „Корак за будућност“, у нашој школи реализована је тематска настава под називом „Планета није депонија“, са циљем подизања свести ученика о значају очувања животне средине и одговорног односа према отпаду.

Посебно место у оквиру ове теме заузела је радионица „Не дирај то!“, коју су заједнички осмислила и реализовала четири наставника ветеринарске групе предмета: Ирена Ђенић Јанић, Љиљана Тошић, Лазар Коматовић и Владимир Савићевић,    у одељењима 2/2 и 3/2. Радионица је била посвећена проблему анималног отпада, теми која је, нажалост, и даље веома актуелна у нашој земљи, услед лоших навика одлагања животињских лешева на непрописна места, као што су реке и дивље депоније, што представља озбиљан ризик по здравље људи и животиња.

Кроз интерактиван и динамичан групни рад, ученици су имали прилику да креирају „ланац ширења заразе“, анализирају потенцијалне последице неправилног одлагања анималног отпада, као и да одговарају на постављена питања и дискутују о решењима. Посебан утисак на ученике оставиле су „невероватне“ приче ветеринара са терена, које су им приближиле реалне ситуације и изазове са којима се стручњаци свакодневно сусрећу.

Поред теоријског знања, ученици су стекли и практичне смернице о томе како безбедно приступити животињском лешу и на који начин се он стручно и прописно уклања, чиме су додатно оснажени за одговорно понашање у будућности.

Радионица је започета на креативан и савремен начин – песмом „Don’t touch it“, коју су заједно са ученицима, уз помоћ вештачке интелигенције, креирали наставница енглеског језика Ана Благојевић и ученици. Током часа коришћене су и слике и анимације настале уз подршку ВИ алата, што је наставу учинило модернијом, занимљивијом и ближом ученицима.

Оваквим приступом настави, наша школа наставља да негује иновативност, тимски рад и практично учење, подстичући ученике да развијају свест о значају заштите животне средине и очувања здравља заједнице

Јутро свиће тако мирно и светло
На рубу села, бледи призор
Крава мирно лежи под небом
Нема знакова који би показали разлог зашто

Али дубоко унутра невидљиво расте
Где тиха смрт почиње своје муке
Месо се сада ломи док живот одлази
И природа почиње своје гладне уметности

Не дирај то, одмичи се
Опасност расте са сваким распадом
Ланац почиње тамо где очи не могу да виде
И завршава додирујући тебе или мене

Смрад се сада диже кроз ваздух
Са гасовима гнусним без премца
Муве спуштају се, а затим рашире крила
Да пренесе смрт живим бићима

Киша ће испрати отров
Земља пије, а бунари постају плави
Глодари се гозбе, а затим беже да се сакрију
У кућама где деца спавају

Не дирај то, одмичи се
Опасност расте са сваким распадом
Ланац почиње тамо где очи не могу да виде
И завршава додирујући тебе или мене

Радознала рука се пружа
Да преокренемо мистерију
Један додир је све што куга захтева
Да се ​​шири кроз градове и пољопривредна земљишта

Не дирај то, одлази, не остај
Опасност расте са сваким распадом
Ланац почиње тамо где очи не могу да виде
И завршава додирујући тебе или мене